mada bi možda trebalo reći, da su Nemci preko obaveštajaca koristili "aikido" tehnike a ne grubu silu- samo su pomagali sile, koje su već postojale.
Drugim rečima, ne bismo smeli nikako da zaboravimo pre svega VLASTITU odgovornost u svemu tome...
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 15 novembar 2009 18:58
Perunika
Setimo mo se Zorana Đinđića, srpskog premijera neiscrpne energije i jedinstvenog pregnuća. Političara sa etikom uverenja i državnika sa etikom odgovornosti. Ideja moderne države i humanog društva, kojoj je on bez ostatka bio posvećen, svrstala ga je među velike ljude novije srpske istorije. Ja bih ovde želela da vas zamolim da razmišljamo o Zoranu Đinđiću kao o pojavi u još jednom za Srbiju prelomnom trenutku. Jer u toj pojavi je, uverena sam, sadržano ono čemu Srbija još uvek može da se vrati, zrelija za nauk koji joj je on ostavio. Ali, ne zaboravimo - istorija je mnogo manje na strani Srbije bez Zorana Đinđića nego što je bila sa njim!
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 15 novembar 2009 19:31
Posmatrač
Ma i nekako mogu objasniti slučaj Hrvatske i Slovenije (Nemačka) ali kako objasniti slučaj Crne Gore ? I uvek i svuda su nam drugi krivi. Srbi samo imaju neprijatelje i za sve što im se desi su krivi Nemačka , Vatikan,SAD i slični.Ima li ikad vlastite krivice pitam se ?
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 15 novembar 2009 20:24
MP
@Perunika
Molim Vas samo da mi objasnite mesijansku ulogu čoveka koji je naj unosniji posao 2001. u Srbiji-asvaltiranje puteva poverio potvrđenom kriminalcu Čumetu.Kako je mogao da poveri mesto šefa svog kabineta golobradom 28.godišnjem junoši Kolesaru kako se kasnije ispostavilo najodgovornijem za gašenje banaka(urušavanje finansiskog sistema zemlje koje nas je dovelo do totalne zavisnosti od ino-austriskog kapitala koje godišnje plaćamo stotinama miliona evra kamata novcem naših građana.Ako ne verujete pitajte Tadića,on je bio u Beču da moli da ne povuku novac iz Srbije u toku krize) prodaju cementara i neosuđenom samo zbog zastarevanja(ko li udesi?)predmeta.Genije kakv je bio(a bio je) ne bi mogao da ne zna šta mu se mutno radi u državi ,a pogotovo pokraj njega samoga.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 15 novembar 2009 22:43
Morton
Sta god da je izazvalo raspad Jugoslavije, taj dogadjaj na duze staze nosi veliku opasnost za Evropu kao celinu, pa samim tim i za Nemacku.
Stare balkanske drzave: Srbija, Bugarska, Grcka i Rumunija su od uvek imale ulogu cuvara glavnog prolaza iz Azije ka Evropi.
Danas je prostor izmedju Beca i Istanbula unisten.
U svakom pogledu. Demografski, ekonomski, duhovno. Ne postoji dovoljno jaka drzava koja bi mogla stati na put nekoj novoj najezdi iz Male Azije.
Turska danas ima vise stanovnistva nego sve balkanske drzave zajedno. A terba imati u vidu i oko 10 miliona muslimana na balkanu, koji bi na svaki nacin podrzali povratak Turske.
Evropa vec ima probleme sa muslimanskom manjinom. Koja ce sve manje biti manjina kako vreme bude prolazilo.
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 16 novembar 2009 00:35
Draguna - Uzice
Što vreme više prolazi sve više isijava ime i pojava Slobodana Miloševića!! Svakim danom uviđamo koliko je bio u pravu, za sve.
Još 2000.godine,moja drugarica koja je dugo živela po inostranstvu a najduže u Americi, rekla mi je da će Slobodan Milošević biti upamćen kao najveći srpski političar ikada.Zamalo se tada nismo posvađale.
Od tada ,svakog puta,moram da joj se izvinjavam jer uviđam ,svakog dana, koliko je bila upravu, a ja ne pogrešila nego više od toga...bila na slepom koloseku. Neka nam je Bog u pomoći.
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 16 novembar 2009 05:06
Posmatrač broj dva
@Posmatrač
Male a buntovne niko ne voli. Veliki ih ne vole jer dovode u pitanje njihov status gazde a mali ih ne vole jer žele da se dodvore gazdi. Malog buntovnog svi surovo kažnjavaju: prijatelji saveznici ga bombarduju mada ratuje na njihovoj strani, neprijatelj okupator ubija 100 za jednog, demokratske zemlje bombarduju - njih 19 na jednog malog. Pošto mali i dalje ne želi da ima gazdu, veliki počinju da ga ubeđuju da je velika krivica biti mali a ipak svoj. Reklo bi se da je ubeđivanje urodilo plodom.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 16 novembar 2009 08:49
Ljubiša Spasojević
Za Peruniku i da dopunim poštovanog MP
Zoran Đ. se vozicako Canetovim avionom.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 16 novembar 2009 10:52
Rikard Baric
Forenzična slika političke štete titoističke Jugoslavije znatno je dublja i Srbi su nosioci čitavog iznosa štete. Nikome u susjedstvu nije u interesu imati nesretnog susjeda. Toliko logičke svijesti je prisutno danas kod svih.
Međutim događaji su sedimentirani i motiv razbijanja Jugoslavije nije bio da se ona razbije, nego da se vulgarno razbiju Srbi. Ona je mogla rahlo puknuti, ali joj upravo to nije bilo dopušteno, niti je Srbima bio dopušten rat. Uostalom Tito nikad nije bio član političkog tima suverenih država, bio je primitivni intrigantni razbijač i aktivist destrukcije. Milošević je bio istinski Srbin iz tog nasljeđa, jer drugog nije bilo i ostaje politički mučenik ubijen bez pravog suverenog savjetnika. Rusija ga je morala otrgnuti i dovesti u pravi razumni okvir. Milošević je inducirao spasonosnu ozbiljnost Putina i kredit je na strani njegovih srpskih komunista, danas već potpuno propale ekipe šminkera.
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 16 novembar 2009 10:53
Rikard Baric
2/2
Trebalo bi kazati da ne postoji takav vojni projekt koji ostaje kao nematerijalna plazma nekog političkog polja. Njemačka jest iskorištena kao operator, ali bila je i ostala komični igrač Izraela. To je tragika moderne Njemačke. I nisu Njemci ili Vatikan profitirali raspadom Jugoslavije. Vatikan je dobio manje nego je imao u pravoj i prvoj Jugoslaviji.
Mi zaboravljamo da je jedna situacija bolesno zahtjevna individualno i kolektivno, a to je da neka država nastane i u 50-tak godina postane nuklearna velesila. Zlo brzine progresa nije svojstveno samo Jevrejima, jer bi u istoj situaciji i svatko drugi podlegao. Danas je to realitet političkog polja koje teži gravitaciji prema Izraelu. Naše duše, pogotovo naše slavenske duše se tu ne nadahnjuju. Mi smo polje Rusko-Evropske koegzistencije i kršćanske kreativnosti od koje su pravoslavna i katolička
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 16 novembar 2009 14:57
Rikard Baric
3
(zaboravljeni dodatak teksta)
crkva homogeni supstrati ogromnog historijskog iskustva. One su integralni dio političara Rusije i Evrope i Srbi su dio tog polja. Kao i Njemci, ako ikad dozore.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 16 novembar 2009 16:12
The Tao of Groove
Cemu ovakvi clanci kada se Boris Tadic izviniu u "ime" Srba za batine koje smo dobili. Dan ujedinjenja Nemacke je najsvetliji praznik DS satrapa. Od dana kada je DS preko Ze(u)s-a postala Srbija to je i najlepsi praznik Srba. Danke DS!
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 16 novembar 2009 21:18
Miroslav Đukić
Nemci nisu uradili ništa neočekivano - držali su se načela real-poitike koja je uspostavio Bizmark. Meni je čudno to što su: a) naše vlasti bile toliko "iznenađene i uvređene" da nisu reagovale do kraja raspada Jugoslavije; b) raduju su zajedno sa Nemcima što je zid pao pre 20 godina. Zid nije nikada pao, on je samo prenešen na teritoriju bivše Jugoslavije. To je potvrda racionalne prirode nemaca, koji, očigledno, ništa ne bacaju, čak ni ono što su, mimo svoje volje, dobili od Rusa.
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 16 novembar 2009 21:23
kriger @ perunika
Mogu da shvatim ljude koji su o Brozu govorili dobro , bojali su ga se. Imao je mogućnost da ubije koga hoće i da za to ne odgovara. Takođe je imao mogućnost da poslušnike nagradi, ponekad i većim nagradama. Takođe mi je jasno da su ljudi u toku akcije "sablja" kad su odvođeni u mrak i zatvor, gde su slobodu i život otkupljivali na meni nepoznat, a nedovoljno opisan način, neku sigurnost videli u manifestovanju političke i svake druge pokornosti "liku i delu" Zorana Đinđića. Sad nema "sablje" i teško da bilo ko može zavesti strahovladu poput Broza. Hvalospevi Đinđiću koji je pokušao da igra veliku igru "državnika", nije u toj igri izdržao ni nedelju dana.
Preporuke:
0
0
15
utorak, 17 novembar 2009 16:50
antropolog @ Rikard Barić
Vaš stav o Jevrejima i Izraelu proističe iz uverenja koje vlada u Nemačkoj, u zvaničnim čak i naučnim krugovima da Jevreji imaju kvocijent inteligencije oko 15% veći nego Nemci. Za takvo nešto sigurno i apsolutno ne postoje materijalni, antropološki niti bilo kakvi drugi dokazi. Sami Jevreji se takvim tvrdnjama smeju ili ih shvataju kao nedobronamerne. A kako su onda "pametniji" od drugih, sa katolicima kao najuzbuđenijim zbog toga pitaće se objektivni i naivni? Vrlo lako, objašnjenje je jednostavno; slobodno misle. Kod katolika postoji dogma "pamet je jedna", i ono što nije rečeno direktno i sva je u Papinoj glavi. A drugima je propisano i koliko su pametni i šta mogu i šta treba da znaju. E vidite nije tako. Niti je jedna, a naročito nije u sva u Papinoj glavi. Nemci su kao i Srbi, kao i Hrvati seljački narodi. Jevreji tradicionalno žive u gradovima, tako da im "gradska" zanimanja bolje idu od ruke i više zarađuju. To nije razlog da se ubijaju, niti da se Srbi udružuju na rasnim slovenskim osnovama protiv Jevreja i Izraela sa Hrvatima. Ne nikako, ni po cenu da nam smrtna kazna bude ponovljena. (Da parafraziram pokojnog Patrijarha.) Iako nismo ista rasa, mi Srbi smo sa Jevrejima skovali jedno bratstvo, nažalost podzemno u Jasenovcu. I još jedno. Na Gpolom Otoku. Mnogi taj logor tumače kao logor za nevaljale komuniste, a valjli su ih mučili. Svi logoraši sa Golop Otoka u Hrvatskoj su bili Srbi i Jevreji. U relativnim brojevima (procentu) Jevreja je bilo možda i više od Srba. Zato nikakve neprincipjelne koalicije protiv Jevreja sa Srbima kao celinom ne dolaze u obzir.
Preporuke:
0
0
16
utorak, 17 novembar 2009 21:09
Rikard Baric
@Antropolog
Vi kao vjerojatni bezimeni Jevrej pišete meni imenom i prezimenom o vezi Srba i Jevreja. Čija je to kvaliteta, jevrejska ili srpska? Isključuje li to kvalitet veze Srba i Hrvata? Isključuje li to kvalitet veze Srba i Rusa? Ili svaka od tih relacija mora proći vaš endorsment? Šta onda ako se neko zavoli bez vas? Ili se volio – još prije vas? Koga ćemo pitati o tome? Znaju li ponešto o nama i crkve, osim vas?
Konačno – kapirate li vi da komentirate autora teksta ili smatrate da Iskenderov vama služi samo kao bezvezni drveni slavenski okvir u kojeg ćete ugraditi svoju sliku?
Izađite sa imenom i prezimenom i oslobodite se autoterora. Sve ću ja s vama pričati što god želite i ako želite. Javno ili tajno, odaberite.
Preporuke:
0
0
17
sreda, 18 novembar 2009 12:26
antropoplog @ Rikard Barić
Bratstvo, slovensko bratstvo Srba i Hrvata, Hrvata katolika i Srba pravoslavinh je kompromitovano u Jasenovcu. Bratstvo Hrvata komunista i Srba komunista je kompromitovano na Golom Otoku. U bici kod Staljingrada je poginulo milion Rusa. Učešćem hrvatskih legija tu je kompromitovano bratstvo Rusa i Hrvata. Zar nije bilo logičnije da se o bratstvu Hrvata sa Slovenima govorilo ranije pre Jasenovca, Golog Otoka i Staljingrada. I to Paveliću i Artukoviću oko Jasenovca, Brozu i Raštegorcu oko Golog Otoka, Marku Mesiću i Kvaterniku oko Staljingrada. Vi našli meni da pričate o "sjedinjavanju" crkava sada. I da mi tumačite da su za Jasenovac, Goli Otok i Staljingrad krivi Jevreji. E nisu. Što se "sjedinjavanja" crkava tiče na mene ne računajte. "Sjedinjavanje" ili unijaćenje nije od juče, traje vekovima, ali kada bih ja svoju veru, ma kako ona slabaška bila, poverenje koje sam dao pre svega mojoj polupismenoj baki, mojoj dragoj dobroj bakici, u priču o Svetom Savi i Isusu, kad bih ja tu veru preneo na bilo koga, a pogotovu rimskog Papu, ja ne bih izgubio samo veru nego i ljudskost. Ne bih bio Čovek sa velikim Č. Hvala Bogu pa postoje Jevreji, ili Arapi, ili budisti, koji su mi živi dokaz da ne mora biti ili Papa ili smrt. Kad bi ipak to bio izbor ja opet ne bih izabrao Papu. Unijaćenja u mom slučaju neće biti. Latinske mudrolije tipa: krivi su Jevreji, neiskrene dosetke Srbi i Hrvati su braća, mogu na ropotarnicu istorije jednostavno anhrone su. Ili, ako zaista mislite da dobri odnosi mogući, objasnite to Vašim vlastima. Rercite to Mesiću kad ide da lobira za nezavisno Kosovo.
Možete me zvati Pilipenda, po junaku istoimene priče Sime Matavulja. To je onaj što neće da se unijati.
.jpg)
mada bi možda trebalo reći, da su Nemci preko obaveštajaca koristili "aikido" tehnike a ne grubu silu- samo su pomagali sile, koje su već postojale.
Drugim rečima, ne bismo smeli nikako da zaboravimo pre svega VLASTITU odgovornost u svemu tome...
Molim Vas samo da mi objasnite mesijansku ulogu čoveka koji je naj unosniji posao 2001. u Srbiji-asvaltiranje puteva poverio potvrđenom kriminalcu Čumetu.Kako je mogao da poveri mesto šefa svog kabineta golobradom 28.godišnjem junoši Kolesaru kako se kasnije ispostavilo najodgovornijem za gašenje banaka(urušavanje finansiskog sistema zemlje koje nas je dovelo do totalne zavisnosti od ino-austriskog kapitala koje godišnje plaćamo stotinama miliona evra kamata novcem naših građana.Ako ne verujete pitajte Tadića,on je bio u Beču da moli da ne povuku novac iz Srbije u toku krize) prodaju cementara i neosuđenom samo zbog zastarevanja(ko li udesi?)predmeta.Genije kakv je bio(a bio je) ne bi mogao da ne zna šta mu se mutno radi u državi ,a pogotovo pokraj njega samoga.
Stare balkanske drzave: Srbija, Bugarska, Grcka i Rumunija su od uvek imale ulogu cuvara glavnog prolaza iz Azije ka Evropi.
Danas je prostor izmedju Beca i Istanbula unisten.
U svakom pogledu. Demografski, ekonomski, duhovno. Ne postoji dovoljno jaka drzava koja bi mogla stati na put nekoj novoj najezdi iz Male Azije.
Turska danas ima vise stanovnistva nego sve balkanske drzave zajedno. A terba imati u vidu i oko 10 miliona muslimana na balkanu, koji bi na svaki nacin podrzali povratak Turske.
Evropa vec ima probleme sa muslimanskom manjinom. Koja ce sve manje biti manjina kako vreme bude prolazilo.
Još 2000.godine,moja drugarica koja je dugo živela po inostranstvu a najduže u Americi, rekla mi je da će Slobodan Milošević biti upamćen kao najveći srpski političar ikada.Zamalo se tada nismo posvađale.
Od tada ,svakog puta,moram da joj se izvinjavam jer uviđam ,svakog dana, koliko je bila upravu, a ja ne pogrešila nego više od toga...bila na slepom koloseku. Neka nam je Bog u pomoći.
Male a buntovne niko ne voli. Veliki ih ne vole jer dovode u pitanje njihov status gazde a mali ih ne vole jer žele da se dodvore gazdi. Malog buntovnog svi surovo kažnjavaju: prijatelji saveznici ga bombarduju mada ratuje na njihovoj strani, neprijatelj okupator ubija 100 za jednog, demokratske zemlje bombarduju - njih 19 na jednog malog. Pošto mali i dalje ne želi da ima gazdu, veliki počinju da ga ubeđuju da je velika krivica biti mali a ipak svoj. Reklo bi se da je ubeđivanje urodilo plodom.
Zoran Đ. se vozicako Canetovim avionom.
Međutim događaji su sedimentirani i motiv razbijanja Jugoslavije nije bio da se ona razbije, nego da se vulgarno razbiju Srbi. Ona je mogla rahlo puknuti, ali joj upravo to nije bilo dopušteno, niti je Srbima bio dopušten rat. Uostalom Tito nikad nije bio član političkog tima suverenih država, bio je primitivni intrigantni razbijač i aktivist destrukcije. Milošević je bio istinski Srbin iz tog nasljeđa, jer drugog nije bilo i ostaje politički mučenik ubijen bez pravog suverenog savjetnika. Rusija ga je morala otrgnuti i dovesti u pravi razumni okvir. Milošević je inducirao spasonosnu ozbiljnost Putina i kredit je na strani njegovih srpskih komunista, danas već potpuno propale ekipe šminkera.
Trebalo bi kazati da ne postoji takav vojni projekt koji ostaje kao nematerijalna plazma nekog političkog polja. Njemačka jest iskorištena kao operator, ali bila je i ostala komični igrač Izraela. To je tragika moderne Njemačke. I nisu Njemci ili Vatikan profitirali raspadom Jugoslavije. Vatikan je dobio manje nego je imao u pravoj i prvoj Jugoslaviji.
Mi zaboravljamo da je jedna situacija bolesno zahtjevna individualno i kolektivno, a to je da neka država nastane i u 50-tak godina postane nuklearna velesila. Zlo brzine progresa nije svojstveno samo Jevrejima, jer bi u istoj situaciji i svatko drugi podlegao. Danas je to realitet političkog polja koje teži gravitaciji prema Izraelu. Naše duše, pogotovo naše slavenske duše se tu ne nadahnjuju. Mi smo polje Rusko-Evropske koegzistencije i kršćanske kreativnosti od koje su pravoslavna i katolička
(zaboravljeni dodatak teksta)
crkva homogeni supstrati ogromnog historijskog iskustva. One su integralni dio političara Rusije i Evrope i Srbi su dio tog polja. Kao i Njemci, ako ikad dozore.
Vi kao vjerojatni bezimeni Jevrej pišete meni imenom i prezimenom o vezi Srba i Jevreja. Čija je to kvaliteta, jevrejska ili srpska? Isključuje li to kvalitet veze Srba i Hrvata? Isključuje li to kvalitet veze Srba i Rusa? Ili svaka od tih relacija mora proći vaš endorsment? Šta onda ako se neko zavoli bez vas? Ili se volio – još prije vas? Koga ćemo pitati o tome? Znaju li ponešto o nama i crkve, osim vas?
Konačno – kapirate li vi da komentirate autora teksta ili smatrate da Iskenderov vama služi samo kao bezvezni drveni slavenski okvir u kojeg ćete ugraditi svoju sliku?
Izađite sa imenom i prezimenom i oslobodite se autoterora. Sve ću ja s vama pričati što god želite i ako želite. Javno ili tajno, odaberite.
Možete me zvati Pilipenda, po junaku istoimene priče Sime Matavulja. To je onaj što neće da se unijati.